Pouke Duhovne - Otac Tadej

Ne Moze se opisati Duhovna radost i Lepota sustreta sa Ocem Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, Mlade guardo, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, scherzare onih Koji Žive u Svetu; rečeno bolje, za utehu i orhrabrenje mnogih. OCU Tadeju su dolazile na razgovor i vladike, sveštenici, monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je možda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod Starca Tadeja, STO su Cinili i Vladika Atanasije Jeftic, Episkop Danilo Krstić i mnogi drugi. Koji Ljudi su dolazili iz sveta osećali su se u manastiru kao kod kuće, kao da su dosli u asta svoj neki. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala Blagodat manastirskog života. Ono što je Otac Nosio u Dusi, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je Otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa IPAK toliko jedinstven. Reci i izrazi Koje je upotrebljavao i sadržaj onoga što je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj Visini. Tekst koji je pred vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Po rečima apostola Mateja: "besplatno primiste, besplatno dajte".